О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

13.04.2016.

Десет занимљивих чињеница које нисте знали о првим модерним Олимпијским играма

На грчком стадиону Панатинаико у Атини, 6.4.1896. године отворене су прве модерне Олимпијске игре. Наиме, ово престижно такмичење је након дванаест векова дуге традиције укинуто 393. године с појавом хришћанства у Римском царству. Поновном отварању Олимпијских игара присуствовало је око 60.000 људи, али и тадашњи грчки краљ Ђорђе I. Наредних десет дана, више од 300 спортиста из разних земаља борили су се за звање олимпијског победника у разним дисциплинама. Ово су десет мање познатих чињеница о првим модерним Олимпијским играма:

Отварање Олимпијских игри 1896. године на стадиону Панатинаико (Фото: Јавно власништво)
1. Ово није био први покушај оживљавања Олимпијаде. Чак и након што су Римљани угушили класичне грчке игре 393. године, олимпијски пламен наставио је да гори. Неформалне Олимпијске игре одржане су у првој деценији XVII века, док је дух Олимпијаде у XIX веку поново освојио Швеђане и Грке, али и надмене Енглезе. Наиме, енглески лекар Вилијам Пени Брукс је покренуо Годишње игре Венлочког олимпијског друштва. Те игре је, 1980. године, посетио и француски барон Пјер де Кубертен који ће бити један од главних бораца за обнављање овог велелепног такмичења, а његова идеја да се игре одржавају сваке четврте године у другом граду, поштује се и данас. Захваљујући Кубертену игре су обновљене 1896. године.


Џон Пајус Боланд (Фото: Јавно власништво)
2. Већина земаља није послала званичне олипијске тимове. Упркос великим напорима француског барона и Међународног олимпијског комитета, игре из 1896. године су ван граница Грчке имале слабу популарност. Већина држава није послала своје званичне представнике, и да ствар буде још гора, забранили су својим спортистима да се надмећу у Атини. Прве модерне Олимпијске игре су више биле такмичење аматера. Нису страни примери да су се неки од такмичара случајно туристички нашли у Грчкој, па су решили да опробају своје спортско умеће учешћем на Олимпијади. Најпознатији пример 'случајних олимпијаца' је случај Џона Пајуса Боланда. Овај Ирац је у Атину дошао како би гледао надметања, а завршио је као двоструки победник након што га је друг пријавио на такмичење у тенису. Он је освојио победу и у синглу и у дублу.

3. Пливало се у мору, а не у базену. Такмичари су са обале ишли у дубину неком врстом дрвеног сплава и одатле би пливали према обали, а бундеве које су плутале показивале су смер којим требају да пливају. За многе спортисте који су навикли на комфор базена, ово је био велики шок. 

4. Победник није добијао златну медаљу. Додела златне, сребрне и бронзене медаље на Олимпијским играма почела је тек 1904. године у Сент Луису, САД. Победник Олимпијаде из 1896. године добијао је сребрну медаљу, диплому и маслинову гранчицу. Другопласирани је добијао бронзену медаљу и ловорову гранчицу, а несрећни трећепласирани спортиста није добијао ништа.

Медаља коју је добијао победник 1896. године (Фото: Јавно Власништво)

5. Постојало је и пливачко надметање само за чланове морнарице домаћина. Наиме, грчки морнари су се такмичили у пливању, 100 m слободним стилом. Учествовало је само три припадника морнарице, а победу је однео шеснаестогодишњи Јанис Малокинис.

6. Била је то једина модерна Олимпијада без учесница лепшег пола. Баш као и у античко доба, прве модерне Олимпијске игре су биле у знаку мушког пола. Наиме, председник Међународног олимпијског комитета, горе поменути Кубертен, сматрао је да је учешће жена у спорту непристојно. Чак и четири године касније, на другим Олимпијским играма, француски барон је остао при свом ставу да жене не треба да учествују, већ само да дају аплауз победнику. Међутим, на играма у Паризу 1900. године, нежнији пол је дебитовао у голфу и тенису.

Роберт С. Гарет (Фото: Јавно власништво)
7. Американац је освојио прво место у бацању диска, а то никада раније није радио. Роберт С. Гарет је победио на овим играма у бацању кугле и диска, али интересантна је чињеиница да он пре Атине, никад у животу није бацао диск. Богати студент је на наговор професора решио да се опроба у овој старој вештини. Пошто није знао како изгледа прави диск, он је вежбао с диском који је био тежак око 14 kg и било га је немогуће бацити. Међутим, пошто му материјална средства нису недостајала, одлучио је да без обзира на све крене пут Атине.  Успут је платио путовање и двојици другова са факултета. Прва два покушаја бацања диска била су катастрофална (једном је чак уместо на терен, бацио диск у публику), али трећи пут је био фантастичан. Толико фантастичан да је победио.

8. Десетогодишњи дечак се такмичио у гимнастици. Димитриос Лундрас је учествовао у дисциплини разбоју екипно. Зна се да је његов тим освојио треће место и да је овај Грк најмлађи Олимпијац икада.

Спиридон Луис (Фото: Јавно власништво)
9. Маратон је дисциплина која је 'измишљена' на овим играма. Наиме, добар пријатељ француског барона Кубертена, Мишел Брил, наговорио је друга да уведе ову дисциплину пошто је био инспирисан легендом грчког војника који је давне 490. године п.н.е. који је трчао с поља Маратона до Атине, не би ли пренео вести о победи над Персијанцима. Маратон је био нешто краћи него што је данас, а победник је био грчки водоноша Спиридон Спирос Луис. Постоји записано да је у пола трке направио паузу не би ли појео јаја и попио вино. После победе Спирос је проглашен јунаком Грчке. Наводно, на питање краља који поклон жели, он је затражио кола са упрегнутим магарцем како би лакше обављао свој посао водоноше. Никада се више није бавио спортом.

10. Постојала је могућност да Атина буде стални домаћин Олимпијског такмичења. При крају првих модерних игара, грчки краљ је предложио да Атина буде стални домаћин овог древног такмичења и спортисти су били одушевљени овом идејом. Међутим, то се није свидело господину Кубертену који је веровао да све сиромашнија грчка влада неће моћи да буде добар домаћин. На крају је он са својим присталицама направио бизарни компромис. Наиме, летње игре ће се селити из града у град на четири године, док ће Грчка бити стални домаћин посебног такмичења које ће се одржавати између две Олимпијаде. Прве и једине игре овога типа одржане су 1906.  године у Грчкој. Атина ће после првих модерних Олимпијских игара бити поново домаћин тек 2004. године.

Нема коментара:

Постави коментар