О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

23.04.2016.

"Тамо далеко" - велика песма из Великог рата

Песма Тамо далеко је незванична химна српске војске с почетка прошлог века. Ова нумера је објединила носталгију за завичајем, страдање, ратну несрећу, патњу, али и огромну храброст и снагу народа који ће је и после сто година поносно певати. Међутим, до данас не можемо са сигурношћу рећи ко је аутор ових дивних стихова.

Седамдесетих година прошлог века, песме о победи и страдању српске војске скупио је у збирку под називом Солунске песме, композитор и књижевник Жарко Петровић. Збирка садржи око 120 песама из периода 1912.-1918. године, а међу њима је наравно и нумера Тамо далеко. Аутор збирке је због овог изузетног пројекта награђен признањем Солунска звезда.

 
  Песма и текст Тамо далеко

Петроић наводи да је ова чувена родољубива песма са стиховима које ми данас певамо, настала после вишегодишњег допуњавања. У почетку ту је туга за Србијом, селом, драгом коју је војник оставио због рата, мајком, младошћу, спаљеном црквом, ... Наиме, тек ће се на Крфу за главни део песме везати још један стих, како тврди италијански новинар Пизани. То је стих "О, зар је морала доћ'..." Пизани је детаљно описао шта је ова песма значила тадашњем српском војнику и како ју је певао.

Ако желите да видите како се текст песме мењао годинама, притисните ОВДЕ.

Аутор збирке Солунске песме каже да се ова мелодија са руским текстом и данас може чути у Украјини, па се поставља питање да ли су можда ову лепу мелодију донели руски артиљерци који су заједно са Србима бранили Београд 1915. године.

Интересантно је то да доласком савезника на Крф, по Петровићу, они одмах усвајају мелодију и речи песме као своју. Само су мењали текст стихова у складу са својом отаџбином. На енглеском се ова песма зове Fаr away over there, на француском Au loin, au loin sur Corfu, док је Чеси и Словаци називају Tam v dali.

Многа сведочанства говоре о томе да је ову песму српски војник радо певао:

"Месец март 1916. Кише које су стално падале у месецу фебруару престале су... Физичко опорављање и нова ратна опрема повратили су оне војничке шале и вицеве. По логору се орила песма - 'Тамо далеко, далеко од мора.'" 
Моје успомене и доживљаји 1892-1919, Тадија Павловић 

"Кажу да нас је песма одржала... Мислим да се то односи и на нашу народну песму и на наше гусларе, али знам да је тих тешких избегличких и ратничких дана песма доиста била једна од духовних намирница. Са свих страна се чула песма. Најчешћа групна - 'Тамо далеко, крај плавог Дунава...'"
Голгота и Васкрс Србије 1916-1918, ратник Света Живковић

Петровић у својој збирци пише и о томе како су се Крфљани и Французи чудили Србима зато што певају, а умиру. Такође, он наводи да се у седам великих логора, где је српска војска била смештена на поменутом јонском острву умирало, али да се и орило од песме и играло се коло.

Дуго се веровало да је текстописац ове химне српског војника неготински учитељ Михајло Заставниковић, којем се приписују и стихови песме Креће се лађа Француска, али онда су откривени документи у архиву града Неготина који тврде другачије.

Наиме, у нађеним документима стоји да је текстописац и композитор Ђорђе Маринковић из села Корбова, код Кладова. Он је био музичар аматер у оркестру краљеве гарде, који је свирао све жичане инструменте, хармонику и флауту. Песму Тамо далеко је написао на Крфу 1916. године. После пробоја Солунског фронта, он се неће вратити у отаџбину већ ће отићи пут Француске где ће стећи славу и на крају умрети.

Ђорђе Маринковић (Фото: Историјски архив Неготин)
Да је Маринковић аутор чувене песме, а не Заставниковић,  говори документ који је пронашао кладовчанин Ранко Јаковљевић, сарадник Историсјког архива у Неготину, у којем наследници поменутог Заставниковића траже од Маринковића да призна како је мелодију познате песме написао на основу текста њиховог претка. Ђорђе је овај захтев одбио.

Заставниковић је 1926. године објавио једну верзију текста чувене песме, не знајући да је Маринковић још 1922. године заштитио своје ауторско право над песмом у Француској.

Више о животу, раду и дела композитора Маринковића можете прочитати ОВДЕ.

Као потецијални аутори песме Тамо далеко спомињу се још капелан Дринске дивизије Милан Бузин и лекар Треће пољске болнице Шумадијске дивизије Димитрије Марић.


Иначе, 07.01.1943. године сахрањен је уз звуке родољубиве песме Тамо далеко, у Њујорку, један од највећих светских научника свих времена, Никола Тесла.

Нема коментара:

Постави коментар