О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

18.05.2016.

Лаута - веома популаран музички инстурмент у XV и XVI веку

Лаута је дрвени жичани музички инструмент који има облик крушке и поседује веома дугу историју. У почетку се лаута састојала од две жице, да би свој коначан облик добила у Европи и тада је имала од 26 до 35 жица. У свом златном добу била је позната као пратећи или солистички инструмент без којег се није могла замислити ни једна забава. Сматра се претечом гитаре.


Слика Франс Халса која се данас налази у Лувру (Фото: Јавно власништво)

Лаута вуче своје корене из древне Месопотамије. Наиме, на једној осликаној украсној плочи од теракоте из XVII века пре нове ере види се јасно лаута која је имала две или три жице.Ова плоча се налази се данас у музеју града Багдада. У Месопотамији су је свирали мушкарци.

Из земље Тигра и Еуфрата лаута је стигла и до обале Нила. У Египту су је свирале и жене.  Три миленијума касније овај тип лауте ће и даље бити популаран у западној Африци.

Египатски лаутисти (Фото: Јавно власништво)

У IV веку пре нове ере дуговрате лауте су се појавиле у Старој Грчкој, а потом су пронашле пут до Етрурије и Рима. Нажалост, она никада није била омиљени инструмент ни у једној од ове три области. Дуговрате лауте ће се у V веку свирати у Византији и Либији, док ће у Индију стићи тек у X веку.

Лаута, за коју слободно можемо рећи да је била стил живота западних Европљана, потекла је од арапског уда. Уд је краковрати инстурумент са четири жице и свира се са плектрумом, а појавио се први пут у VI веку у Меки. У Европу је уд стигао преко Мавара, али се његова популарност није проширила ван Пиринејског полуострва све до XIII века. Међутим, постоје неки записи у којима стоји да се лаута раније појавила и на Сицилији, а да су је тамо донели путници из Византије или нешто касније муслимански музичари. Постоји слика која се налази у Палерму као доказ тој тврдњи.

Доказ да су лаутисти били на Сицилији (Фото: Јавно власништво)

Интересантан је податак да је папа Александар VI Борџија у Италију позвао многе музичаре из Каталоније, а међу њима је било и доста лаутиста.

У XV веку латуа ће добити коначан облик у европским радионицама, док се XVI век сматра златним добом овог инструмента. Углавном су је свирали мушкарци и сматрала се симболом учености и префињености. Дворови и салони високог друштва су обожавали талентоване лаутисте који нису само свирали већ су и певали. Даме су биле луде за овим музичарима, док су их мушкарци завидно гледали. Међутим од друге половине XVIII века, пред крај самог барока, лаута полако излази из употребе. Разлог томе је што је израда овог инструмента била све више компликованија, а и због превеликог броја жица постао је веома тежак. Постоји запис из 1713. године који каже да осамдесетогодишњи латуиста проводи чак шездесет година у штимању овог инструмента. Лаута једноставно није била практични инструмент, па ће њено место полако заузети инструменти са клавијатуром. 

Иначе, из лауте су створени инструменти: теорбо, архилаута, балалајка, бенџо, а сматра се и претечом гитаре.

Тabulaturam (Фото: Јавно власништво)

Музика за лауту је писана специјалним нотним писмом - tabulaturam. Сачувано је много оригиналних композиција за лауту које се данас углавном изводе у транскрипцији за гитару.

Овај источњачки инструмент је свирао и велики научник Галилео Галилеј, који је то научио од свог оца, познатог лаутисте, Вићенца Галилеја. "Лаута је најсавршенији инструмент", рекао је чувени сликар из доба барока Ђовани Ланфранко.

Нема коментара:

Постави коментар