О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

21.09.2016.

Чудесне Спартанке

Шта вам прво падне на памет када неко спомене Спартанце? Можда рат или велике битке? Очајни холивудски филмови? Велике војсковође? Кратке реченице? Међутим, да ли сте се икада запитали како су славни ратници из доба антике излазили на љубавне састанке? Какав им је био брак? Каква права су жене имале? Овај текст ће вам разјаснити ову мистерију.

Фото: Pixabay/gancheva
Пре свега Спартанци су познати по својој војничкој дисциплини. Неки ће рећи да је лако било Спартанцима да праве ратнике и одржавају дисциплину током читавог постојања њихове државе када је то био полис са малим бројем становника. Наиме, на врхунцу своје моћи, за време владавине Леонидиа I, било је само 8.000 мушких грађана свих узраста. Без обзира на то, покушајте да направите такву дисциплину и у разреду од 30 ученика и видећете колико је то тешко. Иначе, треба напоменути да су и жене у Спарти биле веома дисциплиноване иако нису одрастале у касарнама. Према Ксенофонту, захваљујући Ликургу жене су у Спарти имале висок положај у друштву. Закон је дозвољавао лепшем полу да се образује, пошто су Спартанци могли бити дужи временски период у рату, па је жена у Спарти имала велике повластице у односу на друге полисе.

Кратак преглед спартанског школовања


Наиме, до седме године спартански дечаци и девојчице су се играли и тренирали заједно. Обавезна обука је обухватала трчање, јахање, пливање и друге разне спортове. Занимљив је податак да су све те активности обављали потпуно голи. У овом периоду су родитељи били дужни да науче децу да се не плаше мрака ни самоће, али и да буду отпорни на глад и хладноћу.

Од 7. па до 21. године спартански момци би одлазили од куће да тренирају и добијају основно образовање у агоги илити обавезној војној школи. Девојке би наставиле да пребивају код куће, а од њих се очекивало да наставе да живе ригорозно и дисциплиновано.

У Спарти је било битно да и девојке стекну образовање. Оне нису одлазиле из родитељског дома, али су редовно ишле у школе. Ишле су у гимназију и тамо су училе да читају и пишу. Овде треба напоменути да ни у једном другом полису у том добу у Грчкој женама није било дозвољено такво образовање. Обавезно су морале да науче да јашу, бацају копље , диск и да се боре. Пливале су као и момци у реци Еуроте потпуно наге. Посебну пажњу су посвећивале фолклору, тако да слободно можемо рећи да су и девојчице у Спарти пролазиле кроз агогу, али вероватно у њеном блажем облику.

Још једна занимљива чињеница је да спартански дечаци и девојчице нису смели да комуницирају међусубно. Тешко да ико може да замисли да су они учили да лове или бацају копље у тоталној тишини или да током пубертета нису флертовали међусобно. Ни данас није јасно како су Спартанци успели да створе и очувају такву дисциплину током школовања кроз читаву своју историју.

Од 21. до 30. године момци би из агоге прешли у касарне. У 30. години сваки спартански војник који би преживео обуку и борбу на бојном пољу добијао би клерос (земљиште) и дозвољено му је да тамо живе. Иако им је дозвољено да заснују сопствени дом, од спартанског војника се и даље очекивало да редовно тренира и једе са својим вршњацима.

Из приложеног текста вам је јасно да су Спартанци проводили врло мало времена у својим кућама. Зато се вероватно питате где се у цео овај распоред уклапа квалитетно време са лепшим полом? 

Сваки Спартанц је током својих двадесетих година био приморан да живи у касарни, али је поред тога смео да ступи у брак и има децу. Наиме, све док је ратник био добар и обављао своју војну обавезу уредно, емоционално је могао радити шта му се прохте.

Жене су током фестивала биле изједначене са мушкарцима


Наиме, народ које је познат по лаконском говору био је веома побожан. У низу фестивала током читаве године они су одавали почаст многим боговима. Неки фестивали су трајали више дана, па су укључивали поворке, атлетска такмичења, трке кочијама и коњима. У поменутим спортовима постојала су и такмичења за жене. Такмичарке су баш као њихове колеге супротног пола учествовале голе. Овде треба напоменути да су жене у другим градовима-државама у Античкој Грчкој биле ускраћене за ову благодет. О томе можете више пронаћи ОВДЕ.

У току године, најпопуларније трке кочијама у којима су учествовале жене биле су трке поводом тродневног фестивала Хијакинтије. Такође, током ових дана је било такмичање и у игрању и певању.

Занимљиво је да су жене у Спарти смеле да носе лагану одећу и у њој излазе напоље што није био случај у осталим старогрчким полисима - где су жене морале бити затворене одећом и тешку одећу носити чак и међу зидовима свога дома.

Правила у љубавној вези су следећа:

  • Двадесетогодишњи Спартанци нису могли живети са својим супругама
  • Двадесетогодишњи љубавни парови у Спарти су се могли виђати искључиво тајно
Вероватно се питате како је то било уопште могуће у једном таквом друштву где се диспциплина поштовала изнад свега. Спартанци су толико били величанствени да су успевали да се тајно састају са својим супругама/девојкама, па их стога слободно можемо упоредити са нинџама. Кад прочитате у даљем тексту како је изгледало венчање у Спарти биће вам јасније зашто сам их упоредила са нинџама.

Шта брак доноси?


Није било мираза, па је венчање пре личило на бекство него на неки традиционални обичај. Поготово што приликом склапања брака није било никакве религијске церемоније.

Читава церемонија венчања је била веома чудна и за тадашње доба у односу на друге полисе Античке Грчке, а камоли данас. Кораци током церемоније су следећи:

  • Млада обрије главу као дечак који креће у агогу
  • Одева мушку одећу
  • Млада потом чека свог драгог у потпуном мраку сама
  • Младожења долази сам после полицијског часа не би ли одвео младу (није било обавезно да је одмах одведе у њихов будући дом)
  • На крају се младожења враћа у касарну

Жене у Спарти нису биле ћутљиве. Када би отац чудо да се неки младић распитије за њихову кћер, он би о томе да ли је тај младић добра прилика за њу слободно могао водити полемику са својом мезимицом. Наиме, спартанска девојка је имала слободу рећи шта мисли о младићу који се распитује о њој и да каже да ли јој се допада или не. Њен отац је морао да слуша кћер при одлуци да ли ће дозволити младићу састанак са њом. Жена у Спарти имала је право на неку врсту вета. По овоме је Спарта у старом добу била испред многих градова и држава.

Па је тако и бирање брачног друга у овом полису била искључиво одговорност особе која треба да се венча. Спартанске девојке никада нису склапале брак са странцима. Међутим, понекад су спартански краљеви одлучивали за кога ће се удати богата наследница. Ово право је ступало на снагу само онда када је будућа невеста била без оца и није била ником обећана. Спартанске девојке су се углавном удавале у својој 18. години, а не као у другим грчким полисима у 15.

Како је изгледао спартански брак у доба док је "глава" породице била у својим двадесетим


Након удаје млади брачни пар је и даље био мистерија. Тако да су романтични спартански састанци морали укључивати следеће:
  • Виђало се само ноћу и то кад нема месеца
  • Виђало се само у тајности
По Плутарху, већина Спартанаца је имала већи број потомства пре него што би видели своју жену на светлости дана. Међутим, ако се сетимо почетка текста  и да су дечаци и девојчице до седме године заједно тренирали и играли се, а касније и учествовали на фестивалима, онда се можда Плутарх прерачунао. Просто, ако смо имало разумни не можемо да поверујемо да током свих тих сусрета није било флерта и парова који су сигурно вешто крили да су заједно.

Теоретски гледано спартански отац није проводио квалитетно време са својим потомством, поготово не са мушким наследницима јер су они од куће одлазили са седам година. Међутим, свеобухватно гледано ово је била мала жртва. Наиме, наведени систем живљења је имао неколико својих предности.

Неки ће рећи да је овакав систем тајног састајња развијен не би ли се бацио урок на неке заљубљене (што се у том добу веровало да је могуће), али у тајним састанцима има много више него што је једноставно празноверје. Састајањем у тајности са својом драгом сваки војник би изоштрио своје вештине шуњања. Спартанским војницима се такође сугерисало да варају током своје војне обуке. Ако би били ухваћени били би кажњени, али ако не би, то би значило да војник поседује још једну вештину - лукавство.

Закон државе Спарте је знао да су мушкарци најјачи у својим двадесетим, па је вероватно због тога тражио да момци у тим годинама буду одани држави. Они јесу живели у касарнама, али су могли често да се искраду и проведу део ноћи са својом љубљеном. Интересанто је да је млади Спартанац, пре искрадања и састајања са девојком ради интимног односа, тражио дозволу од њеног оца за тај чин. 

У  Спарти нису постојали бордели (што је била уобичајно у многим античким градовима), јер их нико не би посећивао.

Потомство је било веома битно у Спарти и зато се брак сматрао светињом. За војника је било битно да има сина. Спартанци нису конзумирали алкохол, јер су знали да због њега долази до импотенције. 

Због ове тајнствености виђања између брачног пара и заљубљених голупчића можемо закључити да су Спартанци били врло страствени. Они су знали да цене време проведено са својим вољенима и нису губили време на непотребне ствари.

Иначе, брачни партнери су у Спарти били једнаког образовања што није био случај у другим градовима-државама тог доба. Жена је имала своју улогу у друштву и бринула се о домаћинству док је муж живео у касарни. Због тога је у Спарти, више него било где другде, у браку постојало поштовање према свом брачном другу.

Жене ниже класе


У Спарти су постојале три велике класе и више мањих. Прву су чиниле хомије (односно слични) који су били мушки пуноправни спартански грађани. Поред њих ту су биле још две класе: перијеке и хелоте. Ситуација за девојке које су припадале једној од поменуте две класе била је веома другачија. Као остали Грци, перијеци су жене закључавали у кућама тако да Спартанци нису могли да заведу њихове девојке. Још један разлог зашто се нису спајали са њима је тај што су перијеци били слободни грађани Спарте тако да свака примена силе није била оправдавана. 

Што се тиче девојака које су припадале класи хелота оне су вероватно Спартанцима биле мање доступне него било која робиња у Старој Грчкој. Прво, хелоти су живели у селима и обрађивали имања, а друго они нису били приватна већ државна својина. Поготово што су жене хелиота могле да се удају и имају сопствену породицу, тако да су слободне девојке живеле у кући својих очева са целом породицом. Ове девојке су биле много мање изложене античким "нинџама" него што су то биле обичне робиње. Наравно, да су Спартанци могли применити силу не би ли били са неком од девојка из класе хелота, али они би тако повредили државну својину и за то би морали одговарати ако нису имали добар разлог за такав чин. Међутим, силовање и отимање девојака из ове класе је вероватно било ретко пошто је Спарта зависила од рада хелота. Наравно да хелоти не би били вредни радници да су им војници често упропашћавали женски род.

Живот после тридесете


У случају да се до сада није оженио хомијос је то морао учинити са тридесет година. У овом добу када ратник добије свој клерос његов живот се одвија мало другачије. Кажемо мало јер су и даље проводили време са својим другарима из агоге ( сваку вечеру и викенд). Зато не треба да нас чуди што је у овој грчкој држави глава куће дефинитивно била жена. Спартанске  жене нису имале контролу само над својом имовином, него и над имовином ближих сродника који су били далеко у војној служби. У једном историјском периоду је процењено да су спартанске жене поседовале више од трећине земљишта у држави. Иначе, у случају да жена постане удовица закон ју је одмах изједначавао са мушкарцем, па су оне биле наследнице богаства свог мужа. То је чинило да жене у Спарти буду финасијски независне.


Спартанске мајке


Дакле установили смо да су спартански парови били генијални у својој тајанствености, изузетно дисциплиновани и да су жене имале своје место у друштву за разлику од осталих држава тог доба. Међутим, да ли сте знали да су Спартанци били јединствени и у погледу потомства?

У прослављеној ратничкој држави велики акценат је био на томе да се имају здрава и јака деца, а веровало се да су такву децу рађале физички јаке жене. Наиме, жене у Спарти рађале су после 18. године и у својим двадесетим. Тако да су оне биле здраве и зреле за мајчинство, па су и деца била углавном здрава рођена.

Ако је једна жена била плодна и рађала здраву и јаку децу, она је могла да пружи сексуалне услуге и другим мушкарцима ако је то хтела. Веровали или не, рађање деце другим мушкарцима се сматрало чашћу. Наиме, треба знати да су две најважније ствари у Спарти биле добри ратници и жене које су их рађале. Тако да су често мужеви својим вољенима налазили нове партнере. Ово није значило да су Спартанке биле лаке жене.

Мајкама је било дозвољено да задрже своју децу једино ако су она била здрава. Деца која су се рађала болесна или са неким инвалидитетом су била бацана у провалију планине Тајгета (провалија се звала Кеадас), а за њима нико није жалио.


Из приложеног текста можемо закључити да је следећа изрека потпуно тачна: Иза сваког успешног мукарца стоји јака жена. На крају треба напоменути да је Спарта била једини полис у коме су жене владале мушкарцима. 




Нема коментара:

Постави коментар