О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

01.11.2016.

Вештице - Лов и суђење недужним женама

У мрачном средњем веку било је незамисливо да жене могу да раде мушке послове. Сматране су, не само слабијим полом, већ искључиво сексуалним објектом. У случају да је нека показала своје вештине јавно одмах би била проглашена вештицом. О свему овоме и још много тога сазнајте више у даљем тексту.

Илустрација: Pixabay/stux

Вештицом се сматра жена која има зле магичне моћи. Најчешће је приказана са дугим црним огртачем и шпицастим шеширом док лети на метли. Такође је углавном нељубазна и ружна (са по којом брадавицом на лицу). Постоје и животиње за које људи сматрају да су љубимци дотичних "дама", а то су: црне мачке, жабе, слепи мишеви...

Како се родила идеја о вештицама?


Вероватно нисте знали да се реч вештица некада употребљавала и за мудре жене. У далекој прошлости се веровало да оне имају огромно знање о биљкама и способност да исте користе за добре и лоше напитке.

Међутим, током тамног средњег века ситуација ће се знатно изменити за вештице јер су тада почеле да буду особе које уливају страх у друштво и заједнице. Средњи век се сматра веком сујеверја и огромне вере у једног Бога. Људи су веровали да их само Бог или неки светац могу излечити или пак лекар (обавезно мушког пола), а не жена која има знање о биљкама. Грехом се сматрало и то што се жена занима за било какву науку, осим ако је била чланица високог друштва јер би јој се ту често прогледала кроз прсте глад за знањем.

Због свега тога наведеног многе невине жене су страдале од руке опаких мушкараца који су их кривили за болести које су тада харале, али и за елементарне непогоде.

Лов на вештице


Дуги низ година средњег века било је законом забрањено веровати у вештице и враџбине, али захваљујући пре свега светом Бернардину из Сијене и папи Иноћенту VIII отворена су врата масовној хистерији званој - Лов на вештице!

Прво суђење за вештичарење било је у јужној Француској, а потом се као пожар проширило целом Европом и америчким колонијама. Овај "тренд" довео је до смрти између 40.000 до 60.000 недужних људи (пре свега жена, али било је и мушкараца и деце) у периоду од 1480. па до 1750. године. Међутим, последње погубљене жене у Великој Британији десило се крајем XVIII века.

Лов на вештице је пре свега проузроковао страх да сотоне и његових следбеника који желе да униште хришћанство. Међутим, као што иза сваке митске приче постоји реална тако је и у овом случају.

Наиме, у мрачном добу средњег века постојао је огроман број жена бабица. Мушки лекари су у томе видели претњу, па су решили да себи обезбеде сигурну будућност. Убрзо је црква почела да сваког ко има "натприродне моћи" сматра следбеником сотоне. У овој групи су се нашле и бабице које су знале које чајеве жена треба да пије пре и после порода не би ли јој болови прошли, али и да праве мелеме не би ли рана од порођаја што пре зарасла.

"Вештичији чекић"


Овај злогласни трактат о вештицама се у оригиналу назива Malleus Maleficarum. Написао га је инквизитор Хајнрих Кармен. Док једни сматрају да је овај рукопис главни кривац за поменути хистерију, други пак мисле да није могао толико утицати на људски ум тог доба.

По Кармену, жене су биле подложне враџбинама јер немају умереност ни у доброти ни у пороцима. Није било златне средине - жена је била предобра или веома зла. Женски род је више љут и осветољубивији него што је то мушки. У овом делу се наводи и да су жене осетљивије на демонска искушења јер су морално слабије од мушкараца.

Сматра да жена увек вара зато што је проблем још у првој жени, тј. Еви. То је код ње питање наслеђа и зато жена не може против свог карактера.

Сви они који су веровали да жене пак нису "дефектне" би требали одмах да усмере своје мисли ка потребама жене у друштву -  плодност и друштво за мушкарце. То је наравно изазивало фокус да су жене пре свега сексуални објекти.

Како се судило вештицама?


Да се неко оптужи за бављење враџбинама било је довољно да поседује тзв. ђаволов знак. Овај знак би био необична црна или тамнија флека на кожи. Можемо закључити да није било лако људима са неправилним обликом младежа или неком брадавицом на телу у средњем веку.

У случају да особа не поседује знак сатане постојала је могућност да се "докаже" да се бави вештичарењем кроз више врста тестова током суђења.

1. Суђење ватром 


Овде би жене ходале по усијаном угљу на дистанци од три метра или би морале држати ужарено гвожђе. Рана би се после чина превијала, а свештеник би после три дана прегледао и донео коначну одлуку. Одлуку би донео на основу правила да ако се рана залечила у три дана то се сматрало Божијом вољом и жена би била проглашена невином, а ако није зарасла то би значило да је свети отац дигао руке од ње и да је треба убити. Осуђена вештица би се спаљивала на ломачи. Иначе, оваква смртна казна се није користила само над вештицама већ и над другим окривљеним злончицима у разним културама и народима.


2. Суђење водом 


Постојала су два типа суђења уз помоћ воде -  хладно и топло.

Током првог би се жене потапале у поток или реку. Ако преживи то би био доказ да шурује са ђаволом, а ако би током теста преминула била би проглашена невином. Некада би за жену везали више кила терета. Ако би плутала то би био знак да је заиста вештица, а ако би се удавила док је тежина терета вуче на дно, био доказ да је невина.

Суђење кључалом водом се одвијало у цркви. Жена је требала да из кључале течности извади одређени објекат. Потом би рука била превијена и свештеник би прегледао рану после три дана. У случају да јој је рука без повреда то би био знак да ју је Бог штитио, у супротном би жене одмах биле спаљиване на ломачи. Колико је суров био овај чин говори нам да је познат један случај из VI века када је жена требала да извади камен из кључале воде. Наиме, несрећној жени је требало око три сата да извади поменути објекат из казана и за то време јој је рука до лакта буквално скувана.


3. Суђење уљем


Треба напоменути да се ово у пракси није изводило у Европи и Северној Америци, али то показује да је у свакој култури постојала мука за жене које су биле криве за сав "ужас света". Било је слично тесту са водом само што уље кључа на вишој температури. Кривица би се утврђивала баш као и са водом, а жена која би одбила да убаци руку у кључало уље сматрана је кривом.


4. Суђење отровом


Баш као и претходни тип ни овај није примењиван у Европи и Северној Америци, али јесте у другим деловима света. Несрећна жена је морала да поједе отрован пасуљ или неку другу отровну биљку. У случају да одмах поврати поједено сматрала би се невином, док она која би се разболела или преминула била би проглашена кривом.

5. Божији суд


Ово је била комбинација горе наведених типова суђења. Наиме, сматрало се да ако је жена заиста невина, Бог ће јој помоћи у мукама и чудом јој спасити живот. У случају да јој Бог не помогне она би била убијена и правда би била задовољена. Поред горе наведених тестова могао се применити и неки други тест у облику било ког искушења који би угрозио живот несрећне жене на било који начин.

Најпознатија особа оптужена за вештичарење


Сигурно једна од најпознатијих жена у историји која је осуђена за вештичарење је феноменална Јованка Орлеанка. Ова Францускиња не само да је водила свој народ у бројне победе, него је у историји упамћена као једна од најбољих ратника. Међутим, без обзира на своја достигнућа она је оптужена за вештичарење и спаљена је на ломачи. Свештенство никако није могло да поверује да су јој се обраћали свеци и то што је носила мушку одећу су сматрали скандалозним.


Вештице данас


Веровали или не чак и данас живи веровање о вештицама. Наиме, забележени су случајеви широм Велике Британије да је нека особа окупирана ђаволом. Црква чак наплаћује и до 500 фунти не би ли ђавола избацила из тела "заражене" особе.

Лов на вештице није престао ни у Индији. Често до нас стижу вести како је нека жена јавно понижена зато што је бацала црну магију на своју околину. У Африци је лов у пуном јеку као и у средњем веку. Озлоглашена исламска група ИСИС је скоро погубила две жене зато што су вештице.


Трагедија је да чак већина људи и данас, ако виде лепу или заводљиву или пак паметну жену, прво што прокоментаришу је да је вештица. Изгледа да се неке ствари у историји никад не мењају само су понекад обојене веселијим бојама.



Нема коментара:

Постави коментар