О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

25. 1. 2017.

Највеће благо Грчке

На самом југу Балкана, у најсунчанијој земљи на свету, налази се један од највећих и најзначајнијих музеја на нашој планети. Национални археолошки музеј у Атини чува нека од највреднијих блага старог века. Према томе, следећи пут када кренете у Атину немојте само ићи у обилазак Акропоља и других локалитета на отвореном, већ погледајте и највећу збирку античких експоната у поменутом музеју.

Национални археолошки музеј у Атини

Са више од 11.000 експоната, који су из раздобља од праисторије па све до касног античког доба, овај музеј је највећи у најјужнијој балканској држави. Шетајући овим чуваром прошлости добићете комплетну слику живота у старовековној Грчкој. У њему се не налазе само пронађена античка "блага" са тла Атике, већ из целе Еладе.

Статуа богиње Афродите
Експонати су подељени у следеће категорије: Праисторијска - обухватају радове од шестог миленијума пре нове ере па све до 1050. године пре Христа, скулптуре - од VII до V века пре нове ере, вазе и ситни објекти од керамике - од XI века пре нове ере па све до Римског доба, и метални предмети.

Експонати из Микене
Не морате да одете на Санторини да би видели шта су све археолози пронашли испод пепела вулкана, већ је довољно да дођете до овог музеја. Већи број пронађених предмета налази се баш ту, у Атини.

Кревет са Санторинија
Као историчара, тешко да ме који експонат није одушевио. Међутим, свесна сам да већину вас не интересује баш свако историјско благо које се налази у овом музеју, па ћу сходно томе покушати да вам представим само оне најпознатије експонате које овде можете видети.

Десно се налази Агамемнонова маска из Микене
Сви смо чули за великог хероја античког доба -  Агамемнона. Повезан је са Тројанским ратом, а његова маска се налази у сваком историјском уџбенику. Маску је пронашао, сада већ давне 1876. године, немачки археолог Хајнрих Шлиман и изложена је у овом музеју.

Посејдон или Зевс?
Међутим, иако је прича о Агамемнону знана широм света, његова маска није главна атракција атинског музеја. Статуа од 209 cm, за коју се ни данас не зна да ли представља бога Зевса или Посејдона, је оно што очара сваког ко крочи у Национални археолошки музеј у Атини.

Ремек дело из античког доба

Многи мисле да ова статуа представља Посејдону јер је пронађена у мору, али по физичким цртама она је веома блиска и лику других статуа које представљају Зевса. Ко год да је, Посејдон или Зевс, сигурно је да ћете остати без текста када се нађете испред овог бронзаног ремек дела.


Пошто оно што ћу вам сада написати не може да дочара ни једна фотографија, ставила сам видео клип. Искрено, ко би поверовао да су неки ситни метални делови некада били део првог компјутера, ако не види како је та античка "машина" радила.


Реч је о Антикитерском механизму. Сматра се да је то први механички калкулатор способан да предвиди кретање небеских тела. Вероватно је направљен око 140. године пре нове ере, а пронађен је у олипини брода у Егејском мору.


Сигурна сам да ћете сами пронаћи још неки експонат који ће вам својом лепотом или наменом одузети дах. Због њега ћете маштати о неким давним временима старовековног доба док се купате на некој од многобројних плажа Грчке.


Ако вам на крају кажем да ћете поред департмана који су посвећени археолошким открићима са Санторинија и Микене, уживати и у "морској дубини" - онда је то један разлог више да посетите Национални археолошки музеј у Атини. Наиме, постоје делови музеја где су зидови тамно плави, а просторије мрачне. Уз помоћ данашње технологије и чаробне музике дочараће вам морско дно на којем су пронађени изложени експонати. Међутим, треба да знате да нису сви експонати изложени у тамним просторијама пронађени у мору.

Статуа пронађена на територији Месогиан на Атици
Сада знате да следећи пут кад се нађете у Атини обавезно посетите овај музеј, ако то до сада нисте учинили. На крају, уживајте у још неким од његових блага.




























Напомена: Све фотографије су власништво блога Тара у свету чуда и као такве подложне су ауторским правима

Нема коментара:

Постави коментар