Ружа света из XII века

Историја је пуна замршених љубавних прича о којима нам сведоче многи историјски извори. Међутим, ниједна таква љубавна прича није остала већим делом тајна као што је то љубав између Розамунд Клифорд и једног енглеског краља. Многи уметници су сами режирали поменуту љубав, али нико ни данас не зна каква је та прича заиста била.

Лепа Розамунд,слика из 1916. године, Џон Вилиам Ватерхаус

Ко је била Розамунд Клифорд?

Розамунд Клифорд је одувек била енигма и као таква привлачила је позорност свих љубитеља историје, књижевности и уметности. Ни данас се не зна да ли је она била жена лаког морала.

Знамо да је у XII веку сматрана лепотицом која је инспирисала многе уметнике у писању балада, прича и песама, али и сликаре док су "шарали" по својим платнима.

Розамунд је рођена негде пре 1150. године и била је једно од шесторо деце Маргарите и Валтера де Клифорда. Њено име у преводу значи "ружа света". Отац лепе Розамунд је био један од краљевих чувара границе са Велсом. Ову почасну дужност су вршили витезови. Треба напоменути да је у то време Велс био "дивљи" и у њему су стално избијале побуне против енглеског краља. Једноставно, Велшани су желели да се ослободе огромног утицаја енглеске круне.

Краљев опис

У поменуто време круну Енглеске носио је човек неограничене енергије и бесне природе - Хенри II Плантагенит. Био је ожењен Еленором Аквитанском, а отац чувеног Ричарда званог Лавље срце. Пошто је ово ипак текст о односу Розамунд и енглеског краља, нећу се бавити његовим тешким доласком на власт, већ искључиво односом двоје љубавника који су били инспирација многим песницима и писцима.

По свему судећи лепа Розамунд га је на први поглед опчинила својом лепотом. И док је краљ био задивљен својом љубавницом, она изгледа никако није могла да се помири са чињеницом да је нечија "забава".

И сада, док сви у глави замишљате Хенрија као згодног алфа мужијака, морам вам рећи да он ни приближно то није био. Наиме, био је веома низак, слободно можемо рећи здепаст, имао је црвену косу и пеге по лицу. Веровали или не, у Енглеској тог доба, овакав изглед сматран је атрактивним. Историја је Хенрија II упамтила као човека који је имао веома продоран поглед. Био је велики ратник, што нам потврђују његова освајања делова француске територије. Разумео је многе језике, а служио се одлично латинским и француским. Све у свему, краљева моћ је била у његовом самопоуздању, жестини и доминантношћу.

Оно што је занимљиво је да га историја памти и као окорелог женскароша. Међутим, само две његове љубавнице су биле оне које су то "почасно" место задржале дужи период, а то су: Розамунд и Анабела де Белиол.

Конкубина Розамунд и краљ Хенри II

Сматра се да је краљ први пут срео лепу Розамунд 1163. године. Наиме, Риз ап Грифид је водио побуну у Велсу, а Хенри II је због тога пожурио тамо не би ли га поразио. На путу ка Велсу била је и кућа Валтера де Клифорда. Краљ је ту преноћио и тада је први пут видео девојку која ће му помутити памет.

Велика је вероватноћа да је све ово добро испланирао њен отац, јер је познавао краљеву слабост ка лепим женама. Претпостављао је да ће Хенрију запасти за око бар једна од његових мезимица и имао је право. Краљ је желео његову кћи за љубавницу. Тако је срећни отац успео да добије још више земље и већу команду на граници. 

Овако је почела афера која је инспирасала многе уметнике. Једно је сигурно, краљ ју је волео или су његова осећања била таква све до њеног одласка у манастир 1176. године. Међутим, ни данас не знамо да ли је Розамунд била истински заљубљена у Хенрија. О њиховом односу скоро да и нема историјских извора.

Иначе, краљ је тек 1174. године признао везу са Розамунд.

Розамундине муке

Розамунд је преминула недуго после уласка у самостан Гадстов, у Оксвордшир грофовији. Не знамо да ли ју је мучила савест зато што је била у вези са ожењеним човеком, па је због тога отишла у самостан, и ако је тако зашто је на тај корак чекала тринаест година?

Већа вероватноћа је та да се лепа Розамунд разболела када се "пензионисала" као краљева конкубина. Ову тврдњу нам потврђује чињеница да су манастири у то доба били места где су се болесни људи лечили (нешто слично данашњим болницама).

Покопана је у гробу који се налазио испод олтара манастирске цркве, а то гробно место је платила њена породица и енглески краљ. Треба да напоменемо да су поред гробног места требале бити плаћене и часне сестре које би се бринуле о гробу. Због тога знамо да је краљ Хенри II заиста волео своју љубавницу Розамунд, јер такву почаст је учинио само њој и ниједној другој конкубини. 

Легенда о њеној смрти 

Иако је горе наведена прича вероватнија, постоје и друге о смрти лепе кћи Валтера де Клифорда. Испричаћу вам ону најпознатију.

Наиме, енглеска краљица, хтела не хтела, била је трећи актер ове љубавне приче.  Еленору Аквитанску историја памти као јаку и способну жену која се борила са недоличним животом свог супруга. Немојте мислити да је она патила за својим супругом, већ напротив - она је чинила исто што и он. Због тога се доле наведена прича сматра легендом.

Прича каже да је краљ у центру свог баштованског лавиринта у Вудстоку ( у Оксвордширу), где се налазио летњиковац, сакрио Розамунд да не би краљици на нос набијао своју љубавницу. Међутим, једнога дана, краљица је пратила у свом врту свилени конац који се опарао од плашта или торбе краљеве конкубине. Конац ју је одвео право до Розамунд. Бесна Еленора била је љубоморна на њену лепоту. Због тога ју је желела мртву. Понудила је лепој Розамунд да изабере бодеж или отров, не би ли извршила самоубиство. Наводно је кћи Валтера де Клифорда изабрала отров и тако ставила тачку на свој млади живот.

Краљица Еленора и лепа Розамунд, Евелин де Морган

Какав је заиста био однос између краља и краљице?

Вероватно је то био брак без емоција, који је уосталом у том добу био веома честа појава између људи њихових статуса. Склопљен искључиво за јачање династија и њихових моћи. Наиме, када су склопили брак Еленора је имала 30, а Хенри 19 година. Према томе, тешко да је ту било икакве праве и чисте љубави. Од  краљице се очекивало да своме мужу подари наследнике, што је она и учинила. Имали су пет синова и три кћери. 

Зато се поставља питање да ли је заиста Еленора видела Розамунд као претњу? Брак између Хенрија и принцезе Аквитаније био је искључиво из политичких разлога, а познато је да су краљеви увек поред жене имали и више љубавница. Сходно томе, тешко да можемо поверовати да је енглеска краљица сматрала Розамунд претњом.

Постоје приче, које кажу да је и Еленора имала љубавнике. У историји је упамћена као лепа и духовита жена, а зна се да је већину времена проводила без свог краља у дворцу у Аквитанији. 

Једина кап која је могла да прелије чашу и од Еленоре направи осветољубиву жену јесу ванбрачна деца њеног супруга. Поготово што знамо да су њени синови васпитавани као ратници, а да се Ричард Лавље срце дигао против свога оца. Чак је због тога краљица била затворена, јер ју је краљ кривио да је вршила утицај на њиховог сина. Из затвора је изашла тек након Хенријеве смрти 1189. године, када је њен син Ричарад заузео престо Енглеске. 

Еленора је била затворена од 1173. године, а Розамунд је преминула 1176. године - према томе тешко да је Еленора заиста натерала омиљену краљеву конкубину да се убије.

Чиме је Розамунд опчинила краља?

Розамунд Клифорд многи сматрају као ликом из бајке пошто о њој нема много сачуваних података у историјским изворима. Сматра се да је била повучена, нежна, мила и чедна жена. Ти квалитети су једино могли објаснити чињеницу зашто је Хенри био толики низ година са њом. Вероватно му је била лек против енергичне, бурне и склоне сплеткама, краљице Еленоре. 

Хенри ју је волео и поштовао, али не и његови наследници

Розамундин горб је уклоњен из цркве поменутог самостана на заповест бискупа Линколна, који је био веома бесан због чињенице да је блудница сахрањена у цркви манастира. Наводно је ово урађено две године након смрти краља Хенрија II. Њен ковчег је премештен на гробље.

Гроб је потом уништен током владавине Хенрија VIII када је краљ извршио чистку католицизма у Енглеској. Међутим, један део натписа на латинском је и даље остао читак: "Нека је обожавају... и молимо се да остатак теби дају, Розамунд."

Верује се да су те речи урезане по краљевој жељи. Управо су оне те које су нам откриле шта је за краља била Розамунд.