О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

01.03.2017.

Најлепши поклон истока западу

Тулипани својом једноставном лепотом сваког освоје. Изазвале су праву манију доласком у Европу, чак више од дивних орхидеја. Иако је званично овај цвет са истока први пут држао управник Краљевских медицинских башта у Прагу, прича о његовом доласку на стари континент је много занимљивија.

Фотографија: Pixabay/Anelka


Порекло тулипана


Први пут се у историјским изворима овај диван цвет спомиње у XII веку. Гајио се на територији данашње Турске. Корене вероватно вуче из моћне Персије, пошто се поуздано зна да расте већ хиљадама година између северне Кине и јужне Европе. Међутим, популарна лала ће се "прославити" за време владавине једног од највећих султана Отоманске империје - Сулејмана Величанственог.

Наиме, за време Сулејманове владавине тулипани су били култивисана биљка која се узгајала ради задовољства самог султана, али и његове верне пратње. Турци су га носили на својим турбанима, не би ли их тако украсили, јер је тулипан симбол благостања.

Тулипановом једноставном лепотом су били очарани сви у Отоманској империји, па и хабсбуршки амбасадор (по професији ботаничар) Oжје Гилен де Бизбек. Амбасадор је о дивном цвету писао и цару Фердиананду I. "Турци га називају тулипан што на персијском језику значи турбан", између осталог написао је у писму Бизбек. Убрзо потом је тулипан красио ботаничку башту Беча, а одатле је нашао пут и ка Холандији где је заблистао у свом пуном сјају.


Како су тулипани стигли до Холандије и покорили западну Европу


Наиме, 1593. године познати ботаничар и управник једне од најстаријих ботаничких башта у Европи, Hortus Botanicius ( у Лајдену), господин Каролус Клусиус је засадио лале у Холандији. Треба да напоменемо да је Клуиус пре поменутог посла био управник и бечке ботаничке баште, па отуда његово "познанство" са нама драгим лалама.

Клусиус је љубоморно чувао своје тулипане и убрзо је направио најбогатију колекцију истих на читавном старом континенту. Међутим, на велику жалост управника баште у Лајдену, провалници су били чест гост у његовој башти, па је овај цвет нашао свој пут до других башта Холандије.

Још већа помама за овим цветом настала је тридесетих година XVII века када су се појавили први хибриди ове биљке у разним бојама. Тада је почела је лаломанија. Све битније куће су желеле баш са њима да среде своје баште и вртове. Била је то ствар престижа јер се луковица лале третирала као валута.

Наиме, постојали су папирни бонови за тулипане који би својим власницима гарантовали да могу добити луковину овог траженог цвета. Ти бонови су коришћени као средство плаћања. Само пробајте да замислите како је било живети у доба када је једна луковица лале коштала чак десет пута више од годишње зараде доброг занатлије. За неке врсте луковице се могла купити кућа у центру Амстердама или велико имање на периферији. Управо због тога су сви хтели да почну "посао" са лалама.

Сељаци су продавали своја имања, а сиромашни грађани су продавали своју имовину у градовима и удруживали материјална средства са својим комшијама и то све због једног циља - да покрену сопствени бизнис са овом златном биљком. Нећу претерати ако кажем да се за овај цвет борило и гинуло. Са све већим бројем узгајивача бисера из персије, лала више није била редак цвет у западној Европи. Напротив, мирисни тулипани красили су већину кућа и окућница поменутог дела старог континента.




Лале у Туској у XVIII веку


И док су становници западне Европе уживали у лепоти тулипана у својим домаћинствима, на истоку, у земљи султана Ахмеда III, ствар је била тотално другачија. Лале су и даље биле ствар престижа - симбол богаства, угледа и моћи, али и женске отмености. Веровали или не, чак се овај период у турској историја назива Доба лала (1718-1730)

Као такве, у њиховој лепоти је и даље уживала само турска властела. Колико су љубоморно желели овај цвет само за себе говори нам и чињеница да је њихово гајење забрањено ван Константинопоља. У случају да неко прекрши ово правило, био би аутоматски прогнан. Тако можемо закључити, да је за турску властелу лала била битнија од живота просечног или сиромашног грађанина. 

Занимљиво је да је почетком XVIII века у Турској почео и да се одржава фестивал за време пуног месеца. Погађате, главни украс овог фестивала су биле лале које су се излагале у луксузним вазама. Кристални фењери су бацали чаробну светлост на лепо цвеће и тим чином би се створила права магија за свачије очи, а учесници фестивала су се обавезно облачили у боју цвећа не би ли тако магија била комплетна.

Лале освајају свет


Лале су се прошириле на остале континенте пре свега захваљујићи холандским исељеницима који су своју животну срећу потражили далеко од старог континента. Без обзира на пад њихове вредности, оне и даље држе почасно прво место међу цвећем у земљи испресецаној многим каналима. 

Данас се у Холандији произведе чак девет милијарди луковице тулипана од којих се чак седам извезе широм света.


Симболика тулипана


Да ли знате шта симболизује тулипан? Ни мање ни више него савршену љубав. Међутим, различитост његових боја носи различито значење, а она су следећа:
  • Црвена - искрена љубав
  • Бордо - дивљење и поштовање
  • Бела - извињење или опроштај
  • Жута - добре и веселе жеље (некада је представљала неузвраћену или неостварену љубав)
  • Шарена (са тзв. белим праменовима) - поклањају се дамама са лепим очима







Нема коментара:

Постави коментар