О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

19.04.2017.

Прва жена фараон

После смрти свог мужа заузела је трон као намесник свог посинка. Власт јој се осладила, а руку на срце била је и одлични владар у чије време је египатска економија цветала, па је сходно томе решила да не преда власт посинку када је поста зрео за трон, већ је себе прогласила фараоном. Облачила се и понашала као мушко. Њено име је Хатшепсут.


Фотографија: User:Postdlf

Ко је била Хатшепсут?


Хатшепсут је рођена око 1507. године пре Христа. Била је кћер фараона Тутмоса I. Као кћер "главе" Египта стекла је добро образовање, пре свега у политици и дипломатији. Око петнаесте године удала се за свог три године млађег полу брата Тутмоса II. Њих двоје су имали две кћери, Нефру-Ра и Мерит-Ра-Хатшепсут, али не и сина. Тутмос II је наследника добио са својом куртозином и наденуо му је име Tутмос III. Дечак који је рођен ван брака није морао дуго да чека да заузме очев престо, јер је Тутмос II преминуо три године након његовог рођења.

Намесник и фараон


Пошто је принц био сувише млад да постане фараон, Хатшепсут је постала намесник свог посинака све док он не напуни одговарајући број године и не буде могао сам да влада. Наредних десет година Хатшепсут је надгледала је Египатско царство и верске обреде. Сви поданици су веровали да када Тутмос III постане зрео младић да ће се она повући и пустити њега да влада. Међутим, Хатшепсут је имала другачије планове.

Негде око 1490. године пре нове ере дошло је време да Хатшепсут преда сву власт у руке младом, али зрелом, Тутмосу III. Али тада се десило нешто, што је она протумачила као одлуку богова. Наиме, током надгледања једног од верских обреда, када је неколико свештеника носило на својим плећима изузетно тешку барку са статуом бога Сунца и свих богова Амона Ра, изгубили су равнотежу и пали на колена пред моћном Хатшепсут. Моћна жена је то сматрала предзнаком да су је богови изабрали да влада целим Египтом. Њени поданици су били запањени овом изјавом, не зато што је жена прогласила себе фараоном, јер се то и пре дешавало, али није била честа појава, већ што је мушки наследник био жив, здрав и довољно зредо да заузме престо.

Баш као поданици и принц Тутмос је био запањен Хатшепсутиним заузимањем власти. Не би ли га умирила, начинила га је савладарем и дала му руку своје кћи Нефре-Ра (којој је мајка давала огромну суму злата да шпијунира свог мужа и њој подноси извештај).

Мушка моћ


Не би ли њена моћ пала под сенком њеног пола, Хатшепсут је облачила мушку одећу, носила је лажну браду и у уместности се приказивала као мушкарац. Пошто су древни Египћани веровали да су сви фараони деца бога Ра, Хатшепсут је свима испричала причу да је поменути бог посетио давно њену мајку и да су они заједно креирали кћер која ће сести на престо царства. Била је првиа жена која је крунисана са свим почастима фараона, а не као краљица. Добила је свих пет почасних имена фараона, што пре ње ниједна владарка није добила.

Деир ел Бахир ( Фотографија: Pixabay/RonPorter)


Владарка за пример


Хатишепсут је започела програм изградње, трговине и освајања. Уз помоћ свог саветника Сенмута, који је био и тутор њене старије кћи, а веровало се да је био и љубавник Хатшепсут, изградила је неколико прелепих храмова и светиња. Најлепши су они који су посвећени њеном оцу богу Ра. Један од тих храмова, Деир ел Бахир, је међу најпопуларнијим туристичким атракцијама данашњег Египта. Покренула је истраживачке мисије у Синајској пустињи, земљу Пунта и у разне земље Африке. Мисија је била да се пронађе нова роба, нови трговачки путеви и животиње за њен зоо врт. За све њене експедиције се може рећи да су биле успешне, јер су до Египта дошли цимет, смирна (смола), нојева јаја, слоновача, ебановина и живи бабуни. Овим истраживањима не само да су обезбеђени сигурнији трговачки путеви, већ се отворила могућност Египћанима да тргују са људима широм света и земљорадници су се упознали са новим усевима који су се примали на плодном тлу уз реку Нил.

Иако је Хатшепсут била више заинтересована за изградњу и трговину, она се није плашила ни да води рат. Изградила је огромну морнарицу која је контролисала Медитеран, а када је дошло до побуне у Нубији лично је предводила трупе које су је угушиле. Срећом, њена владавина је ипак позната као владавина мира.

Знала је како да придобије поданике. Наиме, Сед фестивал који је прослављао фараонску владавину од тридесет година (налик на јубилеј одржаван за европске монархе), а пото су се поново одржавале сваке наредне две године, је Хатишепсут организовала након шеснаест година власти. Биле су то раскошне прославе за племиће, али и обичне људе које су трајале данима.

Смрт и наследници


Након што је успешно владала Египтом скоро двадесет и две године, фараон Хатшепсут, највећи женски фараон у читавој Египатској историји и један од њених највећих владара икада, је преминула. Сахрањена је у долини краљева. Након тог тужног догађаја, многе њене фреске, папируси и титуле су били уништени од стране њеног посинка. Наредан један век Египћани су чврсто веровали да је то урадио зато што је узурпирала његов трон. Међутим, нови докази говоре да су њене мушке симобле власти померили њени поданици, јер је она ипак била жена или је то урадио Тутмос III не би ли оправдао свој легитимни долазак на престо као син свог оца и унук свог деде. Судбина ће се ипак поиграти са њим, јер ће баш његов унук оженити Нефертити, жену која је такође била велики египатски фараон.



Нема коментара:

Постави коментар