Мало је дела која на тако "једноставан" начин приказују сурову будућност. Још је мање оних који је приказују без развијене технологије. Управо то чини књигу и ТВ серију Слушкињина прича (у оригиналу: Handmade's tale) тотално различитом од других дела.
Канадска књижевница Маргарет Атвуд је још 1985. године издала роман Слушкињина прича који је последњих месеци велики хит. Поновну славу је стекла захваљујући новој адаптацији свог романа у ТВ серију која је у кратком временском року постала прави хит.
Свет је у хаусу - неплодност, непоштовање људских права и рат владају. Све што се сматрало нормалним, више није. Слобода говора и веровања је укинута. У Републици Галад (данашње САД) је створен неки тип новог робовласничког доба у којем су жене нижа бића од мушкараца, а једина дозвољена вера је екстремно хришћанска. Жене немају никаква грађанска и политчка права. Иако се жене деле по класама, оне никада нису изнад јачег пола. Стари завет је најбитнија књига водиља у поменутој републици.
Главна јунакиња овог романа је Фредова (која је некада имала друго име, а сада јој се мења у зависности где служи). Њена сврха је само једна, а то је да се размножава. Она је слушкиња и према томе она треба да донесе на свет дете породици у којој је постављена да служи.
"Ствари се никада не мењају преко ноћи", је реченица која има велику тежину када прочитате ово дело. Наиме, Фредова се свакодневно бори са својим сећањима на лепу прошлост - дете, муж и најбоља другарица су део исте. Управо су јој та сећања храна за душу. Такође, сећа се сваког корака који су створили Републику Галад. Сваки тај корак је изгледао наивно, али на крају је од жена створио неку врсту "кућног љубимца или апарата".
Ако се питате шта је главна тема у Слушкињиној причи, то је ни мање ни више него силовање и то "оправдано" силовање. Наиме, слушкиње као бића нису битне, битан је њихов репродуктивни орган. Поред тога што трпе оно најгоре што може да се деси једној жени (силовање), оне се у исто време боре и са љубоморним и надменим супругама својих господара.Управо ова агонија је оно што сваког ко узме да чита овај роман тера да га непушта из руке, јер приказује најдубље црно дно људксог бића.
У свом том суровом свету који је окружује, Фредова "упознаје" Ника који је господаров возач. Управо је он онај који Фредовој враћа снагу у тешким тренутцима, јер је подсећа зашто је додир битан.
Прва сезона серије у неку руку прати роман Маргарет Атвуд, али ипак постоје ствари које се не поклапају. Док је у серији Фредова приказана као феминистичка фигура отпора нормама друштва у коме живи, у роману је описана више као особа која се у неку руку помирила са својом судбином.
У серију су присутне све расе људи, док се у роману у Републици Галад може наћи само једна раса. Сви они који немају белу пут су прогнани или смештени у колоније. Слободно ту "чистку" можемо упоредити с оном коју је чинила нацистичка немачка. У серији су муж и кћерка главне јунакиње тамнопути. Такође, сходно данашњем времену, у ТВ серији је приказано и више припадника ЛГБТ популације, док их у роману нема.
У роману Фредова се сећа и своје мајке, док у екранизацији истог не. Такође, серија нам приказује и Лука (супруга главне јунакиње), док у роману све у вези њега је базирано на сећању.
Занимљиво је да од друге сезоне серија неће пратити књигу (мада је није стриктно пратила ни у првој), јер роман нема наставак. Тако да нас у наставку серије чека узбуђење, јер не знамо шта ће сценариста испланирати за наше омиљење ликове. Можда ће Фредова наћи пут до свог супруга и кћерке или ће пак Ник постати њена нова љубав, остаје нам да видимо у другој сезони.
Због свих разлика у писаном и екранизованом делу Маргарет Атвуд, многи су ТВ серију видели као "пророчанство", односно шта ће се десити сада када је Доналд Трамп постао председник САД. Наиме, сви знамо какав је Трампов став према женама, вери и уређењу друштва, тако да је све његове противника ова серија одушевила и надају се да ће свима онима који су глсали за њега отворити очи. Серија чак и приказује тзв. Женски марш које је многе подсетио на марш жена против Трампа. Међутим, моје лични став је да је та теорија претерана и искрено се надам да сам у праву.
На крају, топло вам препоручујем да прочитате роман, јер пре свега он је почетак ове сурове приче. Потом, погледајте серију где главну јунакињу тумачи Елизабет Мос, јер се сигурно нећете разочарати, већ напротив одушевиће вас како су серију прилагодили свим оним што данашњи свет мучи, а ми затварамо очи пред истим тим проблемима. Оно што је сигурно да после читања и гледања Слушкињине приче више никада нећете "зажмурити и ћутати" на кршење основних људских права.
 |
| Насловница Лагуниног издања |
Канадска књижевница Маргарет Атвуд је још 1985. године издала роман Слушкињина прича који је последњих месеци велики хит. Поновну славу је стекла захваљујући новој адаптацији свог романа у ТВ серију која је у кратком временском року постала прави хит.
Радња
Свет је у хаусу - неплодност, непоштовање људских права и рат владају. Све што се сматрало нормалним, више није. Слобода говора и веровања је укинута. У Републици Галад (данашње САД) је створен неки тип новог робовласничког доба у којем су жене нижа бића од мушкараца, а једина дозвољена вера је екстремно хришћанска. Жене немају никаква грађанска и политчка права. Иако се жене деле по класама, оне никада нису изнад јачег пола. Стари завет је најбитнија књига водиља у поменутој републици.
Главна јунакиња овог романа је Фредова (која је некада имала друго име, а сада јој се мења у зависности где служи). Њена сврха је само једна, а то је да се размножава. Она је слушкиња и према томе она треба да донесе на свет дете породици у којој је постављена да служи.
"Ствари се никада не мењају преко ноћи", је реченица која има велику тежину када прочитате ово дело. Наиме, Фредова се свакодневно бори са својим сећањима на лепу прошлост - дете, муж и најбоља другарица су део исте. Управо су јој та сећања храна за душу. Такође, сећа се сваког корака који су створили Републику Галад. Сваки тај корак је изгледао наивно, али на крају је од жена створио неку врсту "кућног љубимца или апарата".
Ако се питате шта је главна тема у Слушкињиној причи, то је ни мање ни више него силовање и то "оправдано" силовање. Наиме, слушкиње као бића нису битне, битан је њихов репродуктивни орган. Поред тога што трпе оно најгоре што може да се деси једној жени (силовање), оне се у исто време боре и са љубоморним и надменим супругама својих господара.Управо ова агонија је оно што сваког ко узме да чита овај роман тера да га непушта из руке, јер приказује најдубље црно дно људксог бића.
У свом том суровом свету који је окружује, Фредова "упознаје" Ника који је господаров возач. Управо је он онај који Фредовој враћа снагу у тешким тренутцима, јер је подсећа зашто је додир битан.
Роман и ТВ серија - разлике
Прва сезона серије у неку руку прати роман Маргарет Атвуд, али ипак постоје ствари које се не поклапају. Док је у серији Фредова приказана као феминистичка фигура отпора нормама друштва у коме живи, у роману је описана више као особа која се у неку руку помирила са својом судбином.
У серију су присутне све расе људи, док се у роману у Републици Галад може наћи само једна раса. Сви они који немају белу пут су прогнани или смештени у колоније. Слободно ту "чистку" можемо упоредити с оном коју је чинила нацистичка немачка. У серији су муж и кћерка главне јунакиње тамнопути. Такође, сходно данашњем времену, у ТВ серији је приказано и више припадника ЛГБТ популације, док их у роману нема.
У роману Фредова се сећа и своје мајке, док у екранизацији истог не. Такође, серија нам приказује и Лука (супруга главне јунакиње), док у роману све у вези њега је базирано на сећању.
Занимљиво је да од друге сезоне серија неће пратити књигу (мада је није стриктно пратила ни у првој), јер роман нема наставак. Тако да нас у наставку серије чека узбуђење, јер не знамо шта ће сценариста испланирати за наше омиљење ликове. Можда ће Фредова наћи пут до свог супруга и кћерке или ће пак Ник постати њена нова љубав, остаје нам да видимо у другој сезони.
Због свих разлика у писаном и екранизованом делу Маргарет Атвуд, многи су ТВ серију видели као "пророчанство", односно шта ће се десити сада када је Доналд Трамп постао председник САД. Наиме, сви знамо какав је Трампов став према женама, вери и уређењу друштва, тако да је све његове противника ова серија одушевила и надају се да ће свима онима који су глсали за њега отворити очи. Серија чак и приказује тзв. Женски марш које је многе подсетио на марш жена против Трампа. Међутим, моје лични став је да је та теорија претерана и искрено се надам да сам у праву.
Није само сада модерна
Ово није прва екранизација поменутог дела Маргарет Атвуд. Наиме, још 1990. године је изашао играни филм под истим насловом као и данашња серија. Међутим, није достигао такву популарност као садашња екранизација романа.
На крају, топло вам препоручујем да прочитате роман, јер пре свега он је почетак ове сурове приче. Потом, погледајте серију где главну јунакињу тумачи Елизабет Мос, јер се сигурно нећете разочарати, већ напротив одушевиће вас како су серију прилагодили свим оним што данашњи свет мучи, а ми затварамо очи пред истим тим проблемима. Оно што је сигурно да после читања и гледања Слушкињине приче више никада нећете "зажмурити и ћутати" на кршење основних људских права.
Нема коментара:
Постави коментар