О историји, чудним и лепим местима, књигама, као и свим оним споредним темама које чине овај живот савршеним.

04.10.2017.

У вагону смрти родила се једна од најлепших српских песама

Познати смо као народ који када му је најтеже пева... Сетите се само песме Тамо далеко која је настала када је српска војска избегла на Крф, па бомбардовања Југославије (Србије)1999. године када су се на главним трговима већих градова организовали концерти "пркоси"... Има нека невидљива спона која током сваке трагедије спаја нас Србе и песму. Управо због једне такве споне настала је и песма Ђурђевдан.

Песма "Ђурђевдан"

Ђурђевдан 1942. године, Сарајево


Тог 6. маја, на свети српски празник Ђурђевдан, у Сарајеву је било хладно јутро. Срби и муслимани који су се налазили у усташком затвору нису ни слутили шта их тог дана чека.

"Ајте Срби, Ђурђевдански уранак", рекао је чувар затвора Беледија када је отворио врата једне ћелије у којем се налазило више заробљеника. Међу несрећним људима који су лишени слободе пре свега због своје националности, па тек онда због борбе против Трећег рајха, налазио се и професор доктор Жарко Видовић који је тада био младић. 

Сви затвореници су поведени у "шетњу" до градске куће у Сарајеву, а тамо су их чекали возови који су ишли у озлоглашени логор Јасеновац. Преживели сведок овог пакла, професор доктор Жарко Видовић, је за Квадратуру круга изјавио: "На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било довољно ни ваздуха, а о води и храни да и не говоримо."

У вагону смрти рођен је Ђурђевдан


Док су стајали тако ко сардине у конзерви, један на другом, све затворенике је мучило хиљаду питања, а ни на један нису знали одговор. Нису знали куда их воде, "слике" њихових најмилијих које остављају у Сарајеву и околини су им биле мелем за мозак које су мучиле црне мисли.  Управо у том путу ка паклу, у једном од поменутих вагона, један сарајевски младић за кога се предпоставља да је био члан КУД Слога, из Сарајева, је почео да пева нама знане стихове из свег гласа. 

Како обично код нас Срба бива убрзо су с њим почели да певају и други заробљеници у истом вагону, а потом је песма почела да се шири и на друге вагоне. Српска песма пркоси се ни мало није свидела усташама, па су решили да се песма Ђурђевдан не чује кроз вагоне и то тако што су затворили прозоре и онемогућили затвореницима проток свежег ваздуха. 

Статистика каже да већина  заробљеника, управо због таквог третмана путовања, није стигла жива у Јасеновац. Многи који су преживели пут су их после сматрали срећницима, јер су праве муке тек следиле. Има оних који су и преживели најцрњи логор на Балкану, а међу њима и професор доктор Жарко Видовић. Тек сваки десети од три хиљаде Срба који су одведени из Сарајева је преживео јасеновачки пакао.

Ако желите да сазнате шта се после збило по доласку затвореника у Јасеновац, онда погледајте линк доле:

Квадратура круга: Како је настала песма "Ђурђевдан"

Највећи балкански хит


Песма Ђурђевдан је данас позната широм балкана захваљујући пре свега Горану Бреговићу који ју је обрадио пре око тридесет година. Такође, песма је позната као незванична химна Делија, навијача спортског друштва Црвене звезде. Дуго се историја песме у неку руку крила, пре свега због комунистичког покушавања брисања историјских чињеница.


Сви ви који нисте знали ову причу, сигурна сам да ћете следећи пут песму Ђурђевдан слушати са савим другачијим осећајем у срцу - осећајем пркоси, туге, љубави и бола. 




Нема коментара:

Постави коментар